Kviz: Lične finansije

✓ Tačno: štednja se tretira kao račun koji mora da se plati, pa se dešava pre nego što novac može da se potroši.

✗ To je prvo trošenje, a obično ostavlja manje i za račune i za štednju.

✗ To je suprotno: većinu meseci ostane vrlo malo, pa se štednja retko desi.

✗ Ideja se odnosi na redosled štednje i trošenja, a ne na porodicu ili kredite.

✓ Tačno: €1,000 − €745 − €175 = €80, a €80 je 8% od €1,000.

✗ To je udeo štednje u podeli 50/30/20, a ne ono što daju Markovi brojevi.

✗ To je udeo njegovih želja, €175 od €1,000.

✗ To je sve osim potreba, što uključuje i želje i štednju.

✓ Tačno: velike račune je lako zapamtiti, ali ljude obično iznenade €2 ovde i €8 tamo.

✗ Nijedno bankarsko pravilo to ne traži. Praćenje je za tvoju jasnu sliku.

✗ Praćenje ne menja tvoj prihod, nego pokazuje kako ga koristiš.

✗ Ako smanjuješ troškove dok pratiš, skrivaš svoj uobičajeni obrazac, a baš njega želiš da vidiš.

✓ Tačno: cilj se računa od neophodnih troškova, pa je 6 × €900 = €5,400.

✗ To je prihod za šest meseci, ali rezerva treba da pokrije troškove, a ne da zameni celu platu.

✗ To su troškovi za tri meseca, donja granica uobičajenog raspona.

✗ To su troškovi za samo dva meseca.

✓ Tačno: bezbedan je, lako dostupan za dan-dva i odvojen od svakodnevnog trošenja.

✗ Cene mogu da padnu baš kada ti zatreba novac, pa nije dovoljno bezbedno za hitne slučajeve.

✗ Ne možeš da dobiješ novac nazad onog dana kada ti iznenada zatreba.

✗ Gotovina kod kuće može da se izgubi ili bude ukradena, ništa ne zarađuje i gubi kupovnu moć zbog inflacije.

✓ Tačno: jednostavan način da vidiš mesečnu stopu je 24% ÷ 12 = 2%.

✗ 24% je godišnja cifra. Kamata se obično obračunava svakog meseca, kao deo te cifre.

✗ To bi bila stopa za pola godine, a ne za jedan mesec.

✗ To je 24% podeljeno sa 100, a ne sa 12 meseci.

✓ Tačno: oko €40 od prvih €60 ide na kamatu, pa dug opada polako i potrebno je 56 rata.

✗ To je €2,000 ÷ €60, što zanemaruje kamatu koja se dodaje svakog meseca.

✗ Da bi ga otplatio za 12 meseci, treba ti rata od oko €200 mesečno.

✗ To se dešava samo uz €40 mesečno ili manje, kada rata nije veća od mesečne kamate.

✓ Tačno: lavina obično košta manje kamate, a grudva snega donosi ranije uspehe koji ljude drže motivisanim.

✗ Oba metoda plaćaju minimalnu ratu na svaki dug, a sav dodatni novac stavljaju na jedan dug, jedan po jedan.

✗ Obično je obrnuto, jer lavina prvo napada najskuplji dug.

✗ To je konsolidacija, druga ideja. Nijedan od ova dva metoda ne traži novi kredit.

✓ Tačno: €1,000 ÷ 1.03 na 10. stepen je oko €744.09.

✗ To računa 3% godišnje kao prostih 30%, ali se inflacija svake godine nadovezuje na manji iznos.

✗ To je otprilike efekat samo jedne godine uz 3%, a ne deset.

✗ Na novčanici i dalje piše €1,000, ali svaki evro kupuje manje, pa je kupovna moć pala.

✓ Tačno: realni prinos je otprilike nominalni prinos minus inflacija, pa je 2% − 3% oko −1%.

✗ To je nominalni prinos, promena u evrima pre inflacije.

✗ Inflacija se oduzima od prinosa, a ne dodaje.

✗ Za to bi ušteđevina morala da donosi 3%, koliko iznosi inflacija.

✓ Tačno: odluka se donosi jednom, a većina ljudi retko otkaže prenos koji već funkcioniše.

✗ Prednost je u ponašanju, a ne u nekoj posebnoj kamatnoj stopi.

✗ Automatizacija određuje kada štediš, a ne koliki prinos novac donosi.

✗ Automatska štednja je dobar način da napraviš rezervu za hitne slučajeve, a ne zamena za nju.

✓ Tačno: manji prenos održava naviku živom, a kasnije možeš ponovo da ga povećaš.

✗ Prekinute navike se često nikad ne vrate, pa je smanjivanje bezbednije od otkazivanja.

✗ Kamata na kartici je obično mnogo viša od onoga što donosi štednja, pa te ovo košta novca.

✗ Veći prenos u tesnom mesecu lako može da ne prođe i da te gurne u dug.

✓ Tačno: oko €6,339 rasta dodaje se na €12,000 koje si uplatio, ako se pretpostavljenih 4% ostvari.

✗ To je samo ono što si uplatio. Uz 4% godišnje novac i raste.

✗ To dodaje 4% samo jednom, ali se rast dodaje svake godine i nadovezuje.

✗ To je previše za 4% godišnje. Za to bi bio potreban mnogo veći prinos.

✓ Tačno: broj pozivaoca može da se lažira, a poziv koji ti započneš stiže do prave banke.

✗ Broj na tvom ekranu može da bude lažan, a kod obično odobrava plaćanje koje prevarant želi.

✗ Prevaranti često imaju takve podatke iz starih curenja, pa oni ništa ne dokazuju.

✗ Nijedna prava banka ne traži da prebaciš novac na novi račun da bi ga zaštitila. Ovo je prevara.

✓ Tačno: žrtve su često ponovo meta. Umesto toga, prijavi gubitak banci i policiji.

✗ Prava policija ti ne naplaćuje istragu i ne šalje plaćene agente da skupljaju naknade.

✗ Kontakt niotkuda koji prvo traži novac je znak za uzbunu, a ne dobra vest.

✗ Kripto plaćanja je vrlo teško vratiti, i baš zato ih prevaranti traže.