Pitaj deset ljudi šta je i čućeš deset odgovora: budućnost novca, prevara, način da se obogatiš, način da osiromašiš. Većina preskoči dosadan deo, a to je kako on zapravo radi. Ova lekcija objašnjava baš taj deo jednostavnim rečima i završava se pitanjem koje je najvažnije pre nego što uložiš bilo koji novac: šta novčiću daje cenu?
Pre nego što počnemo: šta ti misliš?
Šta određuje cenu novčića?
✗ Mala ponuda sama po sebi ne stvara cenu; nešto retko što niko ne želi i dalje ne vredi ništa.
✗ Troškovi rada ne određuju cenu; tržište može da vrednuje novčić mnogo iznad ili mnogo ispod njih.
✗ Tim može da postavi početnu cenu, ali posle toga odlučuju kupci i prodavci.
✓ Tačno: novčić ne donosi profit ni kamatu, pa je njegova cena samo ono što je neko spreman da plati za njega u ovom trenutku.
Blokčejn je zajednička knjiga zapisa
Zamisli svesku u kojoj je zapisano svako plaćanje ikada napravljeno određenim novčićem: „A je poslao 2 novčića B-u", „B je poslao 1 novčić C-u" i tako dalje. Sada zamisli da hiljade računara širom sveta čuvaju po jedan primerak te sveske i da svaku novu stranu proveravaju međusobno pre nego što je dodaju.
To je blokčejn. Nova plaćanja se grupišu u „blokove", a svaki blok je povezan sa prethodnim. Pošto postoji toliko primeraka i pošto su veze zaštićene matematikom, jednoj osobi je veoma teško da promeni stare strane. Nije potrebna banka u sredini da kaže ko je vlasnik čega. Mreža se oko toga dogovara.
To objašnjava i jednu ključnu osobinu: plaćanja na su obično konačna. Nema banke koju možeš da pozoveš i nema dugmeta „poništi". Ako pošalješ novčiće na pogrešnu adresu, obično su izgubljeni.
Brza provera
Zašto je teško promeniti stare zapise na blokčejnu?
Novčići, tokeni i stejblkoini
Ljudi koriste reč „kripto" za mnogo različitih stvari. Tri reči ti pomažu da ih razvrstaš.
- Novčić (coin) je glavna jedinica sopstvenog blokčejna. Mreža ga koristi da plati računare koji vode knjigu zapisa i da se plati za svako plaćanje. (Na nekim blokčejnima ta naknada se zove gas naknada.)
- Token je napravljen na blokčejnu koji već postoji. Pravljenje je jeftino i brzo. Svako sa osnovnim znanjem može da ga napravi za jedno popodne, da mu da lepo ime i sajt i da počne da ga prodaje. Zato postoje hiljade tokena, i zato mnogi od njih nestanu.
- Stejblkoin je token napravljen tako da drži stabilnu cenu, obično 1 američki dolar. Da li će ostati na 1 dolaru zavisi od toga šta stoji iza njega, na primer pravi dolari koji se čuvaju u banci. Neki su u prošlosti izgubili vezu sa dolarom, pa je „stabilan" cilj, a ne obećanje.
Nijedna od ovih reči ti ne govori da li je nešto dobro ili loše. Token može da bude deo pravog projekta, a može da bude i par redova koda sa za marketing. Moraš da proveriš, a lekcija Proveri pre nego što kupiš ti pokazuje kako.
Brza provera
Koja je razlika između novčića i tokena?
Šta novčiću daje cenu
je deo vlasništva nad nekom kompanijom. Kompanija može da ostvari profit i da ga isplati. donosi kamatu. Stan može da se izda. I ove stvari imaju cenu na tržištu, ali one i donose novac, a taj novac ljudima daje način da procene da li je cena previsoka.
Većina novčića i tokena ne donosi nikakav novac. Ne isplaćuju profit, kamatu ni kiriju. Zato njihova cena dolazi samo iz jednog izvora: koliko je neko drugi spreman da plati za njih. Ta spremnost može da dolazi od stvarne upotrebe, od vere u budućnost ili prosto od nade da će neki kasniji kupac platiti još više.
To ima dve posledice.
Prvo, nema dna. Ako kupci izgube interesovanje, ništa ne sprečava cenu da padne veoma nisko, jer ne postoji profit zbog kog bi neko rekao „sad je jeftino, kupujem".
Drugo, cena na ekranu je samo cena poslednjeg trejda. To nije obećanje da sve što imaš možeš da prodaš po toj ceni.
Rešen primer: 5,000 tokena koji „vrede" $10,000
Imaš 5,000 tokena malog, izmišljenog projekta. Poslednji trejd je bio po $2.00, pa aplikacija pokazuje da tvoji tokeni vrede 5,000 × $2.00 = $10,000.
Odlučiš da ih prodaš sve. Ovo su jedini nalozi za kupovinu koji čekaju na tržištu:
| Kupci žele | Po ceni | Dobijaš |
|---|---|---|
| 1,000 tokena | $1.90 | $1,900 |
| 1,500 tokena | $1.50 | $2,250 |
| 2,500 tokena | $0.80 | $2,000 |
| 5,000 tokena | $6,150 |
Prodao si sve za $6,150, u proseku $1.23 po tokenu. To je $3,850 manje od onoga što je pokazivao ekran, razlika od 38.5%. A posle tvoje prodaje poslednji trejd je po $0.80, pa i tokeni svih ostalih sada izgledaju mnogo jeftinije.
Isto se dešava i sa „" (market cap) koju vidiš na kripto sajtovima. Tržišna kapitalizacija je poslednja cena pomnožena brojem novčića. Ona pretpostavlja da svaki novčić može da se proda po poslednjoj ceni, što kod malih projekata skoro nikad nije tačno. Gledaj je kao grubu veličinu, a ne kao novac koji postoji.
Brza provera
Poslednja cena tokena je $2.00, a ti imaš 5,000 komada. Da li možeš da budeš siguran da ćeš dobiti $10,000 ako prodaš?
Pa da li je kripto dobar ili loš?
Ni jedno ni drugo. Blokčejn je prava tehnologija, i neki ljudi koriste novčiće svakog dana. U isto vreme, cene mogu da padnu veoma nisko, često nema nikoga da te zaštiti, a oblast je puna prevara. Ostatak ovog dela objašnjava zašto se cene toliko ljuljaju, kako rade novčanici i berze i na koje prevare da paziš. Ako ti je neka reč nova, potraži je u rečniku.
Glavne pouke
- Blokčejn je zajednička knjiga zapisa koju vode mnogi računari. Plaćanja na njemu su obično konačna.
- Novčić pripada sopstvenom blokčejnu. Token je napravljen na postojećem blokčejnu, i svako može jeftino da ga napravi.
- Stejblkoin pokušava da drži stabilnu cenu, ali to zavisi od onoga što stoji iza njega.
- Većina novčića ne donosi profit ni kamatu. Njihova cena je samo ono što će sledeći kupac platiti.
- Cena na ekranu je poslednji trejd, a ne ono što ćeš dobiti kada prodaš.
Probaj ovo
Izaberi bilo koji novčić ili token za koji si čuo. Bez gledanja u cenu, zapiši u jednoj rečenici za šta se koristi i ko plaća za tu upotrebu. Ako ne možeš da napišeš tu rečenicu, primeti da je jedini preostali razlog da ga imaš nada da će neko kasnije platiti više.